Cr­na Go­ra spa­da u red dje­li­mič­no slo­bod­nih ze­ma­lja, ocje­nju­je or­ga­ni­za­ci­ja Fri­dom ha­us, ko­ja upo­zo­ra­va da su de­mo­krat­ske vri­jed­no­sti glo­bal­no u opa­da­nju. Pre­ma ocje­na­ma te or­ga­ni­za­ci­je, Cr­na Go­ra je od ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti za slo­bod­nu dr­ža­vu pro­gla­ša­va­na od 2010. do 2015 go­di­ne. Dje­li­mič­no slo­bod­na je bi­la od 2007. do 2009. i sa­da 2016., 2017. i 2018. go­di­ne.
Pod dje­li­mič­no slo­bod­nim ze­mlja­ma, Fri­dom ha­us pod­ra­zu­mi­je­va dr­ža­ve u ko­ji­ma je ogra­ni­če­no po­što­va­nje po­li­tič­kih pra­va i gra­đan­skih slo­bo­da. Za te ze­mlje je ka­rak­te­ri­stič­no da ima­ju iz­ra­že­ni pro­blem ko­rup­ci­je, sla­be vla­da­vi­ne pra­va, et­nič­kih i vjer­skih su­ko­ba i am­bi­jent u ko­jem jed­na par­ti­ja do­mi­ni­ra, upr­kos fa­sa­di ogra­ni­če­nog plu­ra­li­zma.
Što se ti­če ge­ne­ral­ne ocje­ne slo­bo­de, Cr­na Go­ra je do­bi­la ocje­nu tri od se­dam. Istu ocje­nu tri od se­dam smo do­bi­li ka­da je u pi­ta­nju i po­što­va­nje po­li­tič­kih pra­va i gra­đan­skih slo­bo­da. Ocje­na je­dan se da­je za slo­bod­ne dr­ža­ve, a se­dam za one u ko­ji­ma su pra­va naj­u­gro­že­ni­ja.
Ipak, ni­je­smo je­di­na dr­ža­va u re­gi­o­nu sa ne­slav­nom reputacijom jer nam u ka­te­go­ri­ji dje­li­mič­no slo­bod­nih dr­ža­va dru­štvo pra­ve Al­ba­ni­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ma­ke­do­ni­ja i Ko­so­vo, dok su Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska i Sr­bi­ja svr­sta­ne u ka­te­go­ri­ju „slo­bod­nih”.
U ka­te­go­ri­ji „slo­bod­nih” Sr­bi­ja je je­di­na ze­mlja re­gi­o­na ko­ja bi­lje­ži si­la­zni trend na po­lju de­mo­kra­ti­je.
– Sr­bi­ja je je­di­na od ze­ma­lja re­gi­o­na ko­ja bi­lje­ži si­la­zni trend (mi­nus tri), za­hva­lju­ju­ći da­ljoj kon­so­li­da­ci­ji vla­sti pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća, uklju­ču­ju­ći ne­tran­spa­rent­ne me­to­de fi­nan­si­ra­nja par­ti­je, po­li­ti­za­ci­ju spro­vo­đe­nje za­ko­na i po­ku­ša­je da se pod­ri­ju kri­tič­ki na­stro­je­ni no­vi­na­ri fi­nan­sij­skim is­tra­ga­ma i kle­ve­ta­ma u me­di­ji­ma bli­skim vla­sti – na­vo­di Fri­dom ha­us.
U toj or­ga­ni­za­ci­ji za Sr­bi­ju ka­žu da je to­le­ran­ci­ja evrop­skih li­de­ra pre­ma auto­ri­tar­nim ten­den­ci­ja­ma Alek­san­dra Vu­či­ća dok je bio pre­mi­jer omo­gu­ći­la da po­sli­je po­bje­de na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u apri­lu još vi­še po­ti­sne opo­zi­ci­ju i na­ru­ši ono što je pre­o­sta­lo od ne­za­vi­snih me­di­ja.
U Fri­dom ha­u­su uka­zu­ju da je 2017. bi­la dva­na­e­sta go­di­na uza­stop­nog opa­da­nja slo­bo­da i de­mo­krat­skih vri­jed­no­sti u svi­je­tu pra­va na slo­bod­ne i fer iz­bo­re, pra­va ma­nji­na, slo­bo­da štam­pe i vla­da­vi­na pra­va.
Uka­zu­je se da je ubr­za­ni pad po­li­tič­kih pra­va i gra­đan­skih slo­bo­da kon­sta­to­van u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (SAD).
Se­dam­de­set i jed­na ze­mlja u svi­je­tu ima­la je pad u po­li­tič­kim pra­vi­ma i gra­đan­skim slo­bo­da­ma to­kom pro­šle go­di­ne, dok je u 35 ze­ma­lja za­bi­lje­žen po­rast.
Pred­sjed­nik Fri­dom ha­u­sa Majkl Abra­mo­vić je oci­je­nio da se de­mo­kra­ti­ja su­o­ča­va sa jed­nom od naj­o­zbilj­ni­jih kri­za po­sled­njih de­ce­ni­ja.
Od ukup­no 195 ze­ma­lja za ko­je je ra­đe­na pro­cje­na, 88 je ozna­če­no kao „slo­bod­no”, 58 kao „dje­li­mič­no slo­bod­no”, a za 49 ze­ma­lja je na­ve­de­no da „ni­je slo­bod­no”.
– Dok su se SAD i dru­ge de­mo­krat­ske sna­ge su­o­ča­va­le s pro­ble­mi­ma unu­tra­šnje po­li­ti­ke i ras­pra­vlja­le o spolj­no-po­li­tič­kim pri­o­ri­te­ti­ma, vo­de će svjet­ske auto­kra­ti­je Ru­si­ja i Ki­na, na­sta­vi­le su da na­pre­du­ju – pi­še u iz­vje­šta­ju „Slo­bo­de u svi­je­tu 2018”.
Mo­skva i Pe­king su, ka­ko ka­žu, is­traj­ni u iden­ti­fi­ka­ci­ji de­mo­kra­ti­je kao pri­jet­nje svo­jim re­pre­siv­nim re­ži­mi­ma i oni ne­u­mor­no ra­de na pod­ri­va­nju in­sti­tu­ci­ja, oci­je­nje­no je u tek­stu.
M.S.


Tur­ska ne­slo­bod­na zbog Er­do­ga­na

Tur­ska je iz sta­tu­sa „dje­li­mič­no slo­bod­ne” pre­šla u „ne­slo­bod­nu” ze­mlju.
– Njen pred­sjed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan po­ja­čao je ak­ci­je pro­tiv svo­jih pro­tiv­ni­ka po­sli­je po­ku­ša­ja dr­žav­nog uda­ra u ju­lu 2016. go­di­ne. Te ak­ci­je su ne­ga­tiv­no uti­ca­le na slo­bo­du me­di­ja, ko­ri­sni­ke dru­štve­nih mre­ža, de­mon­stran­te, po­li­tič­ke stran­ke, sud­stvo i iz­bor­ni si­stem – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Od 49 „ne­slo­bod­nih” ze­ma­lja, naj­go­ra si­tu­a­ci­ja je u Si­ri­ji, Ju­žnom Su­da­nu, Eri­tre­ji, Sje­ver­noj Ko­re­ji, Turk­me­ni­sta­nu, Ekva­to­ri­jal­noj Gvi­ne­ji, Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, So­ma­li­ji, Uz­be­ki­sta­nu, Su­da­nu, Cen­tral­noj Afrič­koj Re­pu­bli­ci i Li­bi­ji. U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da su do­ga­đa­ji na za­pad­nom Bal­ka­nu po­ka­za­li po­tre­bu da se tu stal­no an­ga­žu­ju ve­li­ke de­mo­kra­ti­je.
Ta­ko je po­sre­do­va­nje Va­šing­to­na i Bri­se­la po­mo­glo da se ri­je­ši du­go­go­di­šnja po­li­tič­ka kri­za u Ma­ke­do­ni­ji i utre put no­voj, de­mo­krat­ski iza­bra­noj vla­di.